Даждбог је Бог плодности и Бог Сунца у словенској митологији, а помињање њега као Бога Сунца налазимо у многим изворима који су преживели до наших времена. Природно, диск Сунца га је увек симболизовао, од чега жетва зависи од положаја Сунца на небу. Бог се одувек сматрао мирним, али у првобитном рату је учествовао на страни светла. Увек је био представљен као моћан херој у златном оклопу. Даждбог се с правом сматрао једним од највиших Богова, па су његови Кумири били лоцирани у готово свим насељима, јер је Словенима било врло важно да добију добру жетву и просперитет. Бог је имао своју руну, која се често примењивала на алатима од којих је усев зависио. Посебно уважен и поштован код Срба , који себе сматрају директним потомцима овог храброг божанског вожда. Срби су стилизовали знак овога Бога те се у мало искривљеној форми јавља као 4 оцила или слова с на грбу , касније наравно у хришћанству се овај знак мења тако да се заборави на кога треба да подсећа . Сматра се да је овај Бог победио у време 3 месеца Кошчеје бесмртне тако што је страшним оружијем срушио месец и збрисао ове зликовце ,међутим земља је платила цену ове победе , јер се догодио велики потоп и огромна миграција велике Расе Словена.