Род је више од самог ствараоца света. Захваљујући њему свемир се појавио у облику који нам је познат. Стари Словени радије нису размишљали о томе одакле је Род, јер појава врховног Бога није тема за расуђивање пуких смртника. Пре рођења Рода није било ни светлости ни таме, није било ничега. Захваљујући њему цео живот се појавио на земљи. Након стварања света, Род га је поделио на Прав,Јави ,Нав. Род је предак свих словенских Богова и узвишених Богова. Стари су Словени посебно поштовали овог Бога, зато у нашем језику толико речи које се односе на оно најдрагоценије имају своје корене у речи „род“. Симбол Рода личи на модерну фотографију наше Галаксије из свемира – стилизовану свастику (одакле је настала тако тачна слика – питање за историчаре и теологе).

Као и сви народи и све религије и старословенска религија има причу о постању. Постање је једно од првих питања свесног бића.

Одкуд човекова околина и како је настала? Који је циљ човека на земљи?  Како се понашати и опходити? Религије на доста тих питања одговор дају управо причом о постању. Настанак даје увек и повод, а повод циљ постојања.

    Род је Творац. Он заправо јесте све што постоји. Рођен је сам од себе. У почетку постојала је само тама, и Род је био, попут пупољка, заробљен у јајету.  Када је подарио живот богињи љубави, Лади, љуска је пукла и кроз отворе је изашла љубав (Овакав начин стварања Универзума јако подсећа на Велики Прасак). Пресекавши себи пупчану врпцу Род је раздвојио је небеске воде од воде океана, међу њих стављајући земљу. Када се ослободио из јајета наставио је са стварањем. Раздовојио је истину од лажи, светло од таме, Нав од Јав-а, добро од зла. Након тога створио је Мајку Земљу која је ушла у океан. Род је створитељ свих богова. На крају стварања Род је од себе створио небеска тела, природу и природне феномене. Сунце је створио од свог лица, Месец од својих груди, звезде од својих очију , излазак и залазак сунца од свог чела , мрачне ноћи од својих мисли, ветрове од свог даха, кишу ,снег и град од својих суза и муње и громове од свог гласа. Род је тиме постао принцип универзума. Створио је краву Земун и козу Седуњу. Њихово млеко се расуло и створило је Млечни пут. Стварање света је завршио Сварог, постављајући 12 стубова на који подупиру небески свод. Поједини извори наводе да је Род створио камен Алатир којим је промешао млеко живота и из млека се створила Мајка Сирова Земља(Мајка Земља, раније поменута) и млечни океан. Алатир је по истим изворима остао на дну млечног океана и из морске пене се створила патка Света, која је касније излегла многе богове.
     Род заправо представља монотеистичку страну старословенске религије. Иако постоји много Богова у код Словена, Род заправо представља Бога каквог га знају данашње монотеистичке религије. Такође Род  је постојао да би створио свет и направио принципе универзума. Кад је завршио свој циљ, он је могао да одмара. Род постаје принцип и престаје да се појављује као Бог, престаје да се меша у животе смртника и богова директно, али он је увек ту присутан и принципи које он представља утичу на све. Он је у свему, заправо, он је основа свега. Све видљиво и невидљиво представља Рода.
     Род је обожаван и на други начин, међутим и тај начин има везе са постојањем. Род је заштитник рода, рођења, породице. Све ове именице у свим словенским језицима имају у корену реч РОД. Рођак, родбина, пород, природа, народ, све су то речи које у свом корену садрже РОД. То показује колико је Род био поштован код Словена и колико су у њему видели основу свега. Природа је при Роду. Народ је на Роду, и Род је у принципу и заштитиник народа. Род је заштитник крвних веза и односа између кланова. Род се прожима кроз све као основа, или нека врста темеља. Род је свуда око нас. Слава Роду !