Бог Чур био је и остао чувар граница и имања наших предака. Према легенди, он је био унук бога Сварога, који је створио земљу. Након стварања земље, Бог Чур се појавио међу људима како би поделио земљу међу њима. А они, угледавши га, почну да указују на земљу која им се допада и вичу: “ Чур, мене!“, “ Чур, ово је моје!“ И како се земља делила, Чур је наредио да се границе ограде дрвеним стубовима. Нису се могли померати. Касније, на границама своје земље, Словени су почели да успостављају кумире Бога Чура. Он не само да је заштитио земљу од насртаја других људи, већ и од напада злих духова.

Страшни дрвени идол Бога плашио је и обавештавао непријатеље да овде већ живе људи и да не треба улазити преко ове међе са лошим намерама. Такође границе имања су биле омеђене овим кумиром , касније је то прерасло у камен међаш. За заштиту куће постављали су малу копија идола. Веровало се да помаже против урока , злих намера и раскућавања. Знак Чура био је смештен на најистакнутијем месту у кући тако да преступници нису могли ништа да ураде-кажу да овај знак изузетно енергетски смета обијачима и злослутницима . Сам знак овога Бога назива се СТОРОЖ , одатле и назив стража, он чува стражу над нама како се нама и нашим достигнућима не би ништа десило . Да би стекли наклоност Бога Чура, наши преци су приносили требе. Најчешће је то била каша и млеко, али и нешто меда, свежег хлеба и житарица.

Чур – дух предака

Нека словенска племена називала су духове предака Чур,Ђур,Ђуриман или Шур. Одавде је, успут, стигла и реч „преци“ – предак-Шури ,Прашури. Како би се сачували од страних и злих духова и разних опасности преци су на старословенском узвикивали Чур меня ! после је то у Руском прешло у Береги меня ! У српском језику се задржало Чувај ме , чувај се !

При опасности у Русији и даље постоји фраза Чур меня !Код нас је то прешло по селима у разне варијације назива мушког детета који јесте наследник лозе , чувар имања и граница истог : Ћоре моје ,Чуре моје , Куре моје ….

Уставари ради се о чувару куће , вековног огњишта, граница где живи наш народ.Сам знак-сторож личи на упрошћен цртеж дома –куће .Овај светли Бог нижег Рода у односу на Перуна, Дајбога ,Велеса и остале би требало да је најближи људима и њихов стални заштитник. Пао је у заборав , а и ми смо заборавили како се чувају границе , имање , наслеђе и слобода ….Код наших Богова важи основни принцип Свемира – слободна воља. Уверен сам да ако се вратимо старим вредностима , светли Бог Чур ће на то благонаклоно гледати и опет ће нас чувати од свих зала .

Слава родним Боговима и Прецима ! Слава Чуру !